Radionica za roditelje pomagače

Na radionici je bilo prisutno 6 učesnika. Učesnici su roditelji koji su prošli kroz traumatsko iskustvo obolevanja deteta od maligne bolesti i koji su sada angažovani u radu Savetovališta (jedanput nedeljno u trajanju od dva sata) na Univerzitetskoj dečjoj klinici i Institutu za majku i dete u Beogradu. Učesnici su motivisani da pomažu onima koji se tek suočavaju sa dijagnozom maligniteta i lečenja, jer iz sopstvenog iskustva znaju koliko je emotivne podrške, ali i osnovnih informacija, u tim teškim vremenima potrebno, da bi se čovek osećao manje bespomoćno, beznadežno i očajno. Radionica je i osmišljena kao kontinuirani program edukacije i supervizije «neprofesionalaca» iz osnovnih metoda psihološkog savetovanja, kako bi, osim «sluha» za probleme pojedinaca i porodica ugroženim malignom bolešću bili opremljeniji da što efikasnije pomognu. U isto vreme radionica je i prilika da se procene i preispitaju lična spremnost, kapaciteti i sposobnosti za ovu nadasve humanu ali i odgovornu delatnost.
U grupi je vrlo brzo uspostavljena prijatna atmosfera, tako da su učesnici mogli slobodno da razmenjuju svoje probleme sa kojima se susreću prilikom rada u Savetovalištu kao i svoja iskustva. Igrom uloge – roll play –u parovima, odigrali su najteže situacije tokom rada u Savetovalištu. Ovakav način rada je svima mnogo koristio i prijao, jer su na konkretnim primerima mogli da se uvere da li daju dobre savete i kako da na najbolji način prevaziđu neke teške situacije sa kojima se susreću prilikom rada.

Zaključak voditelja:
Vidljiva je potreba učesnika da pričaju o sopstvenim bolnim iskustvima koja nisu proradili, tj. na kojima nisu radili, što ih čini izuzetno psihološki ranjivim. Ovo može predstavljati izvesnu opasnost da se u njihovom altruistički motivisanom radu sa roditeljima poistovećuju sa njima i ponovo preživljavaju ličnu traumu, što bi povećalo rizik od izgaranja i iscrpljenosti. S toga se preporučuje da se organizuju redovne grupe podrške za roditelje.