Laboratorijska dijagnostika
Laboratorijska dijagnostika leukemija zasniva se na proučavanju leukemijskih ćelija u kostnoj srži i perifernoj krvi i ima tri osnovna cilja. To su:
- postavljanje dijagnoze
- klasifikacija leukemija
- procena efikasnosti lečenja
Cilj ovako kompleksnog pristupa dijagnostici je da se precizno
utvrdi tip leukemije i da se na osnovu toga odabere odgovarajući oblik lečenja.
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Prvi korak pri postavljanju dijagnoze je prepoznavanje leukemijskih
ćelija (blasta), odnosno njihovo razlikovanje od normalnih ćelija
krvi (ćelija hematopoeze). Od presudnog značaja je ispitivanje kostne
srži pošto kod oko 20% bolesnika blasti nisu prisutni u perifernoj krvi
ili se njihov izgled u perifernoj krvi i kostnoj srži razlikuje.
Kriterijumi za postavljanje dijagnoze akutne leukemije su: prisustvo
³25% limfoblasta u kostnoj srži kod akutnih limfoblastnih leukemija
(ALL), ili ³20% mijeloblasta kod akutnih mijeloblastnih leukemija (AML).
Uobičajeno je da se kostna srž dobija postupkom aspiracije koju je u
odabranim slučajevima neophodno dopuniti biopsijom.
Kostna srž predstavlja meko tkivo koje se nalazi u šupljim delovima većine kostiju i ima ulogu u stvaranju ćelija krvi.
Aspiracija je usisavanje male količine tečnosti iz kostne srži uz pomoć specijalne igle, a biopsija
je uzimanje malog komada kostne srži uz pomoć specijalne igle za
biopsiju. Materijal dobijen aspiracijom obezbeđuje nam ćelije za
procenu njihovog izgleda, dok je uzorak biopsije pogodan za procenu
celularnosti, kao i rasprostranjenosti oštećenja u kostnoj srži, a
služi nam i kao zamena za aspirat u slučajevima kada ga nije moguće
dobiti u dovoljnoj količini (napr. kada se u kostnoj srži nalazi
izrazito mali broj ćelija).
Jedna od dijagnostičkih procedura je i pregled cerebrospinalne tečnosti
koji treba da ukaže na stepen rasprostranjenosti leukemije u organizmu
(da li je leukemija zahvatila nervni sistem). Tečnost se dobija iz
kičmenog kanala, specijalnom iglom, a procedura se naziva lumbalna
punkcija. U laboratoriji se vrše citološka (mikroskopski pregled ćelija i
prepoznavanje leukemijskih ćelija ukoliko su prisutne) i biohemijska
ispitivanja.
KLASIFIKACIJA AKUTNIH LEUKEMIJA
U cilju klasifikacije akutnih leukemija primenjuje se istovremeno
nekoliko različitih tehnika za ispitivanje leukemijskih celija, kao što
su ispitivanje:
- izgleda (citomorfologija) i hemijskih reakcija (citohemija)
- imunoloških osobina (imunofenotipizacija)
- promena koje se dešavaju na nivou hromozoma (metode citogenetike) i gena (metode molekularne genetike)
Na osnovu navedenih ispitivanja Svetska zdravstvena organizacija (WHO)
je formirala klasifikaciju leukemija i hematoloških tumora. U njenoj
izradi je učestvovalo više od 50 patologa iz celog sveta. Prihvaćena
je kao standard i priznali su je stručnjaci koji su formirali sve
dotadašnje najznačajnije klasifikacije. U ovoj najnovijoj
klasifikaciji hematološke maligne bolesti primarno su grupisana prema
vrsti ćelija krvi od kojih su nastale, a specifične hromozomske promene
predstavljaju jedan od najvažnijih dijagnostičkih parametara za
određivanje tipa bolesti.
Ispitivanje izgleda i hemijskih reakcija
Prepoznavanje leukemijskih ćelija, odnosno ispitivanje njihovog
izgleda, vrši se mikroskopskim pregledom razmaza aspirata kostne srži i
periferne krvi koji su obojeni tehnikom May-Grünwald Giemsa (MGG).
Ispitivanje hemijskih reakcija vrši se specijalnim tehnikama bojenja od
kojih su najznacajnija bojenja na mijeloperoksidazu (MPO) ili SudanBB
(SBB) i nespecifičnu esterazu, odnosno alfa naftil acetat esterazu
(ANAE). Ispitivanjem izgleda i hemijskih reakcija se postiže jedna od
klasifikacija - FAB (Francuska-Americka-Britanska kooperativna grupa)
klasifikacija akutnih leukemija na tri podtipa akutnih limfoblastnih
leukemija (L1, L2 i L3) i osam podtipova akutnih mijeloblastnih
leukemija (M0, M1, M2, i M3 sa granulocitnom diferencijacijom, M4 i M5
sa monoblastnom diferencijacijom, M6 - eritroleukemija - porekla crvenih
krvnih zrnaca, i M7 - megakarioblastna leukemija - porekla krvnih
pločica). Izgled ćelija i hemijske reakcije koje se odigravaju u njima
ne mogu sa sigurnošću da nam potvrde kojoj vrsti ćelija (ćelijskoj
lozi) pripadaju leukemijske ćelije, pa je neophodno:
Ispitivanje imunofenotipa
Imunofenotipizacija ili ispitivanje imunoloških osobina leukemijskih
ćelija, tj. dokazivanje imunoloških markera na površini ili unutar
ćelija, predstavlja najbitniju komponentu dijagnostičkog postupka kojim
se postiže precizno tipiziranje leukemijskih ćelija.
Ispitivanje se vrši savremenom tehnologijom - metodom protočne citometrije,koja
uz pomoć lasera i moćnih kompjuterskih softvera velikom brzinom
analizira leukemijske ćelije koje su prethodno posebnim postupkom
obeležene fluorescentnim bojama. Na ovaj način se postiže druga vrsta klasifikacije - EGIL (Evropska grupa za imunolosku klasifikaciju akutnih leukemija) klasifikacija akutnih leukemija na: limfoblastne (ALL), mijeloblastne (AML), bifenotipske i nediferencirane akutne leukemije. ALL
se, na osnovu prisutnih ćelijskih markera dele na dve velike grupe: one
koje su porekla B limfocitne (B-ALL) i one koje su porekla T
limfocitne celijske loze (T-ALL). Svaka od tih grupa je, prema stepenu
zrelosti leukemijskih celija, podeljena na po cetiri podtipa. Kao
posebna kategorija navodi se ALL sa ispoljavanjem jednog ili dva
mijeloidna markera. U grupi AML se razlikuje šest
podtipova: mijelomonocitna, eritroidna, megakariocitna, slabo
diferencirana mijeloidna, TdT+ AML i AML sa ispoljavanjem jednog ili dva
limfoidna markera. Manje učestale grupe, kao što su nediferencirana ili bifenotipske akutne leukemije, dijagnostikuju se prema posebnim kriterijumima, odnosno sistemu bodovanja prisutnih ćelijskih antigena.
Metode citogenetike i molekularne genetike
Dokazano je da promene na hromozomima (naslednom materijalu) dovode do
transformacije normalnih ćelija krvne loze u maligne, “leukemijske”
ćelije. Promene na hromozomima, strukturne ili numeričke, su povezane sa
određenim tipom leukemije i imaju prognostički značaj. Specifične
hromozomske promene, koje su povezane sa malignitetima objavljene su
2007. godine u “Database of Chromosome Aberrations in Cancer”, autora
Mitelman-a. Najčešće hromozomske aberacije koje uzrokuju nastanak
leukemija kod dece prikazane su u tabeli 2.
Tabela 2. Najčešće hromozomske aberacije u leukemijama kod dece
TIP LEUKEMIJE |
HROMOZOMSKE ABERACIJE |
FREKVENCIJA
U DEČIJEM UZRASTU |
FUZIONI GEN |
TIP
PROTEINA |
B-ALL |
t(12;21)(p13;q22) |
25% |
TEL-AML1 |
transkripcioni faktor |
t(1;19)(q23;p13) |
5% |
PBX-E2A |
transkripcioni faktor |
t(4;11)(p13;q23) |
6% |
MLL-AF4 |
transkripcioni faktor |
t(9;22)(q34;q11) |
5% |
BCR-ABL |
tirozin kinaza |
T-ALL |
t(11;14)(p13;q11) |
4% |
TCR |
transkripcioni faktor |
AML |
t(8;21)(q22;q22) |
12% |
AML1-ETO |
transkripcioni faktor |
t(16;16)(p13;q22) |
12% |
CBFβ-MYH11 |
transkripcioni faktor |
inv(16)(p13;q22) |
transkripcioni faktor |
t(15;17)(q22;q12) |
75% |
PML-RARα |
ćelijski
receptor |
t(11;17)(q34;q12) |
RARα-PLZF |
ćelijski
receptor |
CML |
t(9;22)(q34;q11) |
3% |
BCR-ABL |
tirozin kinaza |
B-ALL - B akutna limfoblastna leukemija, T-ALL - T akutna
limfoblastna leukemija, AML - akutna mijeloidna leukemija, CML -
hronična mijeloidna leukemija
U cilju postavljanja što preciznije dijagnoze kod leukemija, često je
neophodno koristiti veći broj tehnika savremene genetike: citogenetiku,
fluorescentnu in situ hibridizacija (FISH), lančano umnožavanje molekula DNK (PCR) ili kvantitativno umnožavanje molekula DNK (RQ-PCR).
Klasična citogenetika, analizom na svetlosnom mikroskopu, omogućava
otkrivanje krupnih strukturnih i numeričkih hromozomskih promena u
kostnoj srži pacijenata obolelih od leukemija.
Metode molekularne genetike omogućavaju otkrivanje sitnijih promena na
genima, koje nije moguće videti pod mikroskopom. Prednost molekularnih
metoda je njihova visoka osetljivost, koja omogućava detekciju jedne
maligne ćelije u čak milion normalnih ćelija. Na ovaj način moguće je
otkriti prisustvo retkih malignih klonova, kao i praćenje minimalne
rezidualne bolesti (MRD).
RT-PCR metodom se kod pacijenata obolelih od leukemije ciljano ispituje
prisustvo određenih promena na genima, kao što su translokacije:
t(9;22), t(4;11), t(12;21), t(1;19), t (15;17), t(8;21).
Kvantitativna PCR analiza, upotrebom “real time” PCR aparata,
obezbeđuje veću osetljivost analize i procenu odgovora bolesnika na
lečenje, kao i precizno doziranje terapije kod bolesnika pozitivnih za
BCR-ABL rearanžman.
STR-PCR metoda omogućava praćenje pacijenata nakon transplantacije
kostne srži, sa ciljem da se na vreme otkrije odbacivanje kalema ili
pojava recidiva bolesti. Ovom metodom se pre transplantacije odrede
razlike na nivou naslednog materijala između davaoca i primaoca, a zatim
se ove razlike prate u određenim vremenskim intervalima nakon
transplantacije kostne srži.
Zahvaljujući razvoju tehnika citogenetike i molekularne genetike sve su
veći uspesi u lečenju pacijenata obolelih od maligniteta. Metode
citogenetike i molekularne genetike omogućavaju potvrdu dijagnoze,
svrstavaju pacijente u određenu grupu rizika (standardni, srednji ili
visoki), pomažu u izboru i doziranju terapije. Takođe, nova saznanja iz
oblasti genetike omogućavaju razvoj novih, manje toksičnih pristupa u
lečenju pacijenata obolelih od leukemije.
PROCENA EFIKASNOSTI LEČENJA
Efikasnost lečenja AL procenjuje se praćenjem brzine nestajanja
leukemijskih ćelija iz kostne srži tokom lečenja. Zahvaljujući velikom
napretku u dijagnostici hematoloških malignih bolesti danas je moguće
pouzdano prepoznavanje veoma malog broja malignih ćelija, poznatog kao
minimalna rezidualna bolest (MRB ili MRD u literaturi na engleskom
jeziku).
Za kontrolu MRB postoji nekoliko tehnika koje se razlikuju prema
osetljivosti i brzini izvođenja, kao i ceni. Osetljivost se kreće od
mogućnosti otkrivanja 1 leukemijske ćelije na 100 normalnih kod
mikroskopskog (citološkog) pregleda kostne srži, kao i pregleda koji se
vrši metodama citogenetike. Zatim 1 na 10 000 normalnih ćelija kod
procene metodom protočne citometrije, i 1 na milion normalnih ćelija
kod procene na nivou gena.
Remisija, odnosno MRB se za sada procenjuju
mikroskopskim pregledom kostne srži. Rađene su studije u više svetskih
centara i utvrđeno je da osetljive metode za kontrolu MRB kod ALL
dečijeg doba daju pouzdanije informacije o broju zaostalih leukemijskih
ćelija, kao i o prognozi bolesti. To je, pre svega značajno za procenu
ranog odgovora na lečenje i u budućnosti će se verovatno koristiti za
modifikovanje lečenja: povećanje ili smanjenje intenziteta. Dve
metode su se posebno istakle kao pogodne za procenu MRB kod ALL. To
su: protočna citometrija koja otkriva imunofenotip (imunološke osobine
leukemijskih ćelija) udružen sa leukemijom, i PCR metoda koja
otkriva MRB na nivou gena. Prednost se daje protočnoj citometriji
koja je prihvatljivija za rutinske laboratorije. Relativno je
jeftina, primenljiva kod > 95% bolesnika, ima osobine pouzdane
metode za procenu MRB i rezultati su slični PCR metodi koja otkriva
MRB na nivou gena.
Leukemije se dijagnostikuju na isti način, prema gore navedenim
postupcima tj. svetskim standardima, kod sve obolele dece na teritoriji
Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, a ostvarena je i dobro
organizovana saradnja između centara koji se bave lečenjem. To su: dva
centra u Beogradu, i po jedan u Novom Sada, Nišu i Banja Luci.
Naša Nacionalna grupa za akutne leukemije dečijeg doba, koja radi u
okviru Intersekcijskog odbora za dečiju hematologiju i onkologiju
Srpskog lekarskog društva, je član i aktivan učesnik internacionalne
grupe (I-BFM grupa) za leukemije dečijeg doba. U okviru saradnje sa
I-BFM grupom započećemo praćenje MRB osetljivom metodom protočne
citometrije i kod naše obolele dece, najverovatnije krajem 2009.godine.
Autor teksta:
Prim dr Bojana Slavković
Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, Beograd